U današnjem članku veoma interesantna priča. Naime, radi se o Svetlani blogerki iz Rusije. Tačnije dolazi iz Sankt Petersburga a preselila u Istanbul prije godinu dana kada je se udala za turčina.

 

Njoj su svi govorili da to ne radi te je upozoravali ali ona nikog nije slušala. Tako je počela svoju priču: ” Svi su me plašili pričama o posledicama udaje za muškarca iz Turske. Nakon godinu dana braka sada čujem još gore stvari, poput: Nemoj da rađaš djecu, jer ako budeš htjela da se razvedeš, nećeš ih nikad više vidjeti. Mi sada imamo dvoje djece, i sada sam zaista shvatila da sam udata.

Prije braka sam radila 12 godina, od toga pet bez slobodnih dana i odmora. Sada ne radim, moj muž obezbjeđuje sve što je potrebno našoj porodici. Osjećam njegovu podršku i zaštitu svakog dana. Ludak, Nakaza, Žabac, Magarčevo dijete i druge slične riječi mnogo puta su bile upućene mojoj djeci na ulici, a ja ne njih reagujem osmijehom. To nije prvi put, a nije ni posljednji. Moju stariju ćerku su zvali ružnom i vješticom. Stvar je u tome što ljudi ovde ne žele da ureknu dijete, i zato im ne govore lijepe i slatke riječi.

 

Moj muž se uvijek iznervira kad vidi da po kući nosim samo dugačku majicu. Kaže da oko naše kuće ima mnogo drugih kuća i da bi neko mogao da me vidi. Takođe ne voli kada djeci spremam svinjetinu – kaže da je nezdrava i da ružno miriše. Iskrena da budem, ovčetina miriše mnogo gore..” Ostatak teksta OVDE