Od početka pandemije s korona virusom govorilo se o tome da su gojazni ljudi izloženiji riziku od korona virusa, a doktoric Snežana polovina objasnila je sto se do sada zna o vezi kovida i gojaznosti.

 

“Ono što su pokazale velike studije rađene u svijetu, da postoji veza između gojaznosti i kovida, kao i između gojaznosti i svih drugih virusnih infekcija. Naime, gojaznost pravi jednu osnovu za ulaz veće količine virusa u organizam, zato što se na masnim ćelijama nalazi veći broj tih receptora za koje se vjeruje virus. I što je više tih virusa i što su one veće, ima više receptora i veća količina virusa će ući. Studije su pokazale da upravo zbog toga veći broj osoba koje su gojazne oboli od kovida, ali ima i veću opasnost od razvoja teže kliničke slike, znači veći broj njih dospjeva u bolnice, zahtjeva respiratornu podršku i veći je mortalitet”.

 

Dodaje i to da se kod gojaznih osoba i posle korona javljaju komplikacije.

“Ono što nas brine je što su neki gojazni pacijenti kasnije, nakon mjesec-dva, dobijali različite tromboembolijske komplikacije. Gojazne osobe su sklonije produženom kovidu nego što su to normalno uhranjene osobe, a mi još ne znamo šta sve možemo da očekujemo u narednom periodu nakon oboljevanja od kovida”.

Njen savjet gojaznima je svakako – vakcinacija.

“Ja sam ljekar 34 godine i apsolutno podržavam medicinu koja je zasnovana na dokazima, a do sada je pokazano da je vakcinacija spasila desetine i stotine hiljada života. Apsolutno vakcinacija jer je to način da stvovrimo neki kakav-takav imunološki odgovor, da bismo se odbranili. Ono što moram da naglasim je da gojazni ljudi imaju nešto slabiji imunološki odgovor, pa se dešava da iako se vakcinišu ipak obole, ali makar neće biti smrtnih ishoda”, poručila je.