Dugo vremena niti jedno filmsko ostvarenje nije izazvalo ovoliko pažnje koliko je film o Tomi , legendarnom pjevaču Tomi Zdravković. Za mnoge su najemotivnije scene bile one u kojima su glavni akteri Toma i njegov doktor Aleksa Hadžipović , međutim o realnom životu Toma je uz sebe imao brojne doktore koji svjedočenje o njegovom životu i borbi sa bolešću. Jedan od njjih je Dejan Elaković.

 

” U početku nisam znao mnogo o Tomi Zdravkoviću. To je bilo 1976/1977. godine, on je tad prvi put dolazio kod nas na preglede, onda je otišao sa suprugom u Kanadu. Po povratku iz Kanade se opet pojavio, već se tada znalo da je izuzetan pjevač, svi su ga voljeli i cijenili i rado slušali. Svi odreda su gajili posebne emocije prema Tomi, i bolesnici i osoblje i ljekari, bio je omiljena figura koja je dolazila kod nas, mislim da smo mu pored medicinskog tretmana pomogli i da se osjeća prijatno i u bolnici ” – ispričao je doktor. Toma je se digo godina borio sa najgorom bolešću mokračne bešike.

 

” Toma toj bolesti nije pridavao veliki značaj, imali smo utisak da on to doživljava kao neku neprijatnost koja ga mnogo ne opterećuje, on je i dalje živio svoj život koji je posvetio muzici. Mogao je da dolazi na kliniku kad je htio, da odlazi kad je htio, takav naš odnos prema njemu mu je odgovarao. O tome najbolje govori situacija kada je pred jedan vikend primljen u bolnicu jer je imao krvarenje, da se to krvarenje hirurški zbrine, ali je prije toga morao da prima transfuzije krvi. To je završeno u subotu negdje do 12-13h i popodne je nestao.” Kako kaže doktor svi su se zabrinuli za njeg.

 

” Neki ljudi sa strane su nam rekli da je možda otišao u Šabac, to nas je još više uznemirilo, nije nam bilo jasno. Bojali smo se da može na bini da kolabira, da mu pozli, ali u tom trenutku je bilo šta je bilo, i mi smo bli presrećni kad smo Tomu rano ujutru zatekli u krevetu. On je imao svoje veze, svoje prijatelje, koji su taj njegov odlazak sa klinike, da bi mogao da održi koncert u Šapcu, organizovali i omogućili mu to. Eto takav je bio Toma.”